Upoznali smo se prije nešto više od godinu dana kod prijateljice na ručku. On je mene zamjetio, ali ja njega baš i ne posebno, zapravo tada me uopće nije zanimao. Ja sam nastavila živjeti svoj život, ali njega je nešto iznutra vuklo prema meni iako se nismo često viđali niti smo puno komunicirali, a i prošlo je dosta vremena od kad smo se upoznali.
Zbog toga, ohrabrio se i pozvao me na kavu. Rekla sam da ga uopće ne poznam, ali bih ga voljela upoznati, pa tko zna, možda mi se svidi. I tako je prošla jedna kava, druga, više njih, sve je češće zvao, a meni je to počelo ići na živce, zašto me stalno zove, pa nisam mu cura. Mislila sam, ma neće to ići tako kako sam ja zamislila, on je zaljubljen, a ja ništa i to mi postaje odbojno. Uskoro smo se našli i ja sam mislila da ćemo se tu vjerojatno i razići, a i on je naslutio moje osjećaje.
Začudo, nije došlo do toga, situacija se zapravo na toj kavi čudesno preokrenula, nismo se razišli, čak, vjerovali ili ne, baš tada mi se počeo sviđati. I tako je krenulo malo ozbiljnije. Upoznavali smo se sve više, zaljubili, shvatili da smo dosta različiti, ali da se savršeno nadopunjujemo i da, što nam je vrlo važno, oboje volimo Boga. Zapravo on je cijelo vrijeme znao da sam ja ta, a ja sam bila nesigurna iako sam tu već bila debelo zaljubljena.
Situacija koja je prevagnula je zapravo bio jedan sms. Stajala sam na stanici, čekala autobus i razmišljala o njemu. Upravo u tom trenu od njega je došla poruka: „Volim te!“ na što sam ja zapravo svim srcem htjela odgovoriti: „I ja tebe“, i već sam krenula pisati poruku, ali zbog nekih mojih strahova, izbrisala sam je i nisam je poslala. Kasnije mi je rekao: „Imao sam dojam da razmišljaš o meni i da ćeš mi uzvratiti poruku“, na što sam mu ja rekla da je točno tako i bilo, samo sam odustala od poruke u zadnji čas.
I znam danas da je taj dojam proizašao iz njegovog odnosa s Bogom i da je bio potvrda od Boga za mene zbog moje nesigurnosti. Taj njegov odnos s Bogom bio je i razlog zašto se naša situacija s početka (kad sam ga htjela otkantati) iz beizgledne potpuno preokrenula u itekako izglednu. I Bog je ta nit među nama koja nas vodi svaki dan i isprepliće u nešto novo, bolje i snažnije nego ono prije jer trostruko se uže teže kida nego dvostruko.
Zaručili smo se u listopadu 2012., a vjenčat ćemo se 18. svibnja 2013. Volimo se i mi bi jako vašu tortu :).
objavljeno: 14.02.2013
Maša i Davor love story
"Situacija koja je prevagnula je zapravo bio jedan sms. Stajala sam na stanici, čekala autobus i razmišljala o njemu. Upravo u tom trenu od njega je došla poruka: „Volim te!“ na što sam ja zapravo svim srcem htjela odgovoriti: „I ja tebe“, i već sam krenula pisati poruku, ali zbog nekih mojih strahova, izbrisala sam je i nisam je poslala."